Psiholozi su utvrdili da potrošnja u takvim stanjima raste i 300 odsto u odnosu na normalno raspoloženje.
Objašnjenje koje nude zvuči logično, a i daje šansu za jednostavnijim i jeftinijim načinima popravljanja raspoloženja. Naime, kako ljudi često povezuju materijalna dobra i osećaj sopstvene vrednosti, ono što zapravo tražimo od kupovine je da nam pruži dobar osećaj.
Depresija i stres vrlo često su posledice osećaja manje vrednosti, što je u ovom sumanutom vremenu vrlo često osećanje koje nosimo sa sobom. Samopouzdanje se ruši nemogućnošću odlučivanja, što dovodi do sumnje u sopstvene sposobnosti i osećaja nemoći preuzimanja kontrole nad vlastitim životom. Međutim, kad dođemo u radnju i donesemo odluku što ćemo kupiti, to poverenje se vraća, a s njim stiže i dobar osećaj.
Zato tužni ljudi plaćaju i više nego što bi trebalo kako bi se osećali bolje, a ako vam to pređe u naviku, upadate u začarani krug trošenja koje, zapravo, služi kao neka vrsta droge i odvodi vas u svet u kojem ste vi vredni i samosvesni. Naučnici preporučuju da se u takvim stanjima umesto kupovine okrenete fizičkim aktivnostima koje će dati isti osećaj zadovoljstva i samopouzdanja jer će zapravo aktivirati iste hormone i centre u mozgu, a račun će vam biti veći, a zdravlje bolje.
