Jedan odsto najbogatijih ljudi na svetu kontroliše 48 odsto svetskog bogatstva, pa valjda nešto rade kako treba.
Preciznije, 80 najbogatijih ljudi na svetu kontroliše oko 1.9 triliona dolara, što je svota kojom, sa druge strane, upravlja 3.5 milijardi siromašnijih ljudi. Globalna nejednakost nastavlja biti vruća tema jer nije jednostavno prihvatiti činjenicu da se nalazimo u donjih 99 posto.
Umesto da se ljutimo na bogataše i očekujemo da oni podele raskoš sa nama,običnim smrtnicima, bolje bi bilo pogledati šta oni čine, a mi ne, kako bismo možda sledili njihove korake:
1. Bogati veruju u zakon prihoda
Bogati veruju da će im biti plaćeno tačno toliko koliko su doprineli tržištu. Drugim rečima, ako su stvorili neki proizvod koji je drugima potreban, oni očekuju da će im drugi u skladu sa tim i platiti.
Siromašni ljudi često misle da svi treba da budu isto plaćeni, bez obzira na to šta dobijamo iz čijeg rada. S takvim mentalitetom, inovacije ne bi postojale, siromašni bi i dalje bili siromašni, ali ne bi ni postojali bogati.
2. Bogati su koncentrisani na prilike, a ne prepreke
Postoji priča o prodavcu cipela koji je došao u daleku zemlju u kojoj niko nije nosio cipele. Prodavac je pokušavao nešto da proda, ali ljudi nisu obraćali pažnju na njega, pa je odlučio da ode. Dok je odlazio, naleteo je na kolegu prodavca, kojem je rekao da se ne mora ni truditi jer tu niko ne nosi obuću. Kad je ovaj to čuo oduševio se: "Niko ne nosi cipele ? Znači da ću svakome u gradu prodati bar jedan par! Koja sreća da sam naleteo na ovo neotkriveno tržište"!
Sve je stvar perspektive. Siromašni često vide prepreke i brzo odustaju, dok bogati vide prilike i ulaze u arenu o kojima drugi ni ne sanjaju.
3. Bogati se povezuju sa pozitivnim, uspešnim ljudima
Bogati ljudi znaju da je sve u stavu. Ako se druže sa ljudima koji se stalno žale na loše vreme, vladu i ekonomiju, i oni će početi da rade istu stvar. Ali ako se okruže ljudima koji konstantno pričaju o uspehu, šansama i pozitivnim stvarima, verovatno će na svet početi da gledaju iz sasvim druge perspektive.
4. Bogati su spremni da promovišu sebe i svoju vrednost
Oni se ne boje drugima da kažu koliko su sjajni u tome što rade i većinom nisu nimalo skromni ni stidljivi. Iako i siromašni ljudi mogu biti sjajni u puno stvari, oni često sami umanjuju svoju vrednost (ili zato što im nedostaje samopouzdanja ili ne vole hvalisavce). A drugi zato smatraju da su njihove veštine - nikakve.
5. Bogati ljudi nadrastu svoje probleme
Siromašni ljudi vide problem, pripišu ga lošoj sreći i odustanu. Bogati se suoče sa njim, razmišljaju o mogućim rešenjima i ne odustaju. Rade i rade dok ga ne reše.
6. Bogati žele sve, dok siromašni misle da mogu dobiti samo jednu stvar
Ekonomisti su osmislili termin "oportunitetni trošak", što znači da ako izaberete jednu stvar, automatski gubite neku drugu. Tako razmišljaju isiromašni ljudi. Ako imaju određenu svotu novca, oni misle da je mogu potrošiti na jednu ili drugu stvar, ali ne obe, što zvuči logično. Ali bogati se usredsrede na to kako da dobiju obe.
7. Bogati su koncentrisani na neto vrednost, a ne na platu
Siromašni ljudi razmišljaju o tome koliko dnevno zarade, dok bogati ljudi znaju da to nije bitno. Možete puno zarađivati svaki dan, ali ako ne naučite kako da zadržite nešto od tog novca, na kraju ćete završiti bez dinara. Ako se fokusirate na neto vrednost imaćete više prilika i moći ćete i u budućnosti da "okrenete" više novca, piše Business Insider.
8. Bogati stalno uče i rastu
Mnogi današnji klinci misle da je potrebno da odrade tek toliko koliko je potrebno posla da dobiju diplomu, pa više neće pročitati nijednu knjigu do kraja života. Ako ne promene mišljenje, verovatno će ostati siromašni.
Bogati pak kao da gladuju za znanjem jer znaju da što više toga nauče, imaju veće šanse da uspeju. Prosečni milioner pročita jednu knjigu iz oblasti publicistike mesečno, zato što želi da radi na sebi dok ne postane osoba kakva želi biti. Prosečna siromašna osoba ne čita , pa deluje kao da bogati konstantno uče i rastu, a siromašni misle da sve znaju .
9. Bogatima ne smeta da idu težim putem
Siromašni često ostanu siromašni jer idu lakšim putem. Recimo, mogli bi raditi za 20 dinara na sat u skladištu lokalne prodavnice u kojoj bi mogli naučiti puno toga o vođenju posla od pametnog poslovođe. Ali njima se to čini premalo pa odaberu da radije za 300 evra po satu diluju marihuanu. Teži put ih je mogao učiniti uspešnim poslovnim ljudima, ali oni su odabrali put koji ih verovatno vodi u zavisnost i zatvor.
Bogatima ne smeta da krenu težim putem, jer razmišljaju dugoročno. Trenutno im može biti teško, ali oni razmišljaju o tome kako im današnje iskustvo može pomoći u budućnosti.
Izvor: dnevno.rs
