Kada je svojevremeno jedan austrijski milioner odlučio da se odrekne svog bogatstva pojašnjavajući da ga ono ne čini srećnim, ta vest pronašla je mesto u svim svetskim medijima. S razlogom. Jer, to baš nije uobičajena reakcija u modernom svetu gde se sve meri novcem i gotovo sve ima cenu.
Novca nam, čini se, nikad nije dosta, pa smišljamo strategije kako bismo ga što više stekli. Želimo da kupimo još ovo, pa još ovo, i tako unedogled. Kupujemo, recimo, preparate koje reklamira prelepa brineta, iako unapred znamo da naša kosa posle njihove upotrebe neće biti tako gusta i bujna. Uzimamo kredit za kupovinu novog automobila, iako nas stari još sasvim dobro služi. Gde god se okrenemo oko nas su reklame za nove proizvode i nova iskušenja za naše novčanike.
Zašto imamo potrebu da stalno stičemo i trošimo novac i kako se odupreti materijalističkom sistemu vrednosti, govori Jelena Orlandić, psiholog i psihoterapeut O.L.I. metoda.
- Gde god da pođemo i šta god da radimo, teško je izbeći nametanje trošenja kao stila života koji prividno obezbeđuje sreću i blagostanje. Potreba za gomilanjem i stalnim kupovanjem, dolazi iz potrebe za sigurnošću.
Veoma davno, imati nagomilano značilo je ostati živ. U praistoriji, kada nastupi zima, preživljavali su oni koji su nagomilali hranu, ogrev, prikupili dovoljno životinjskih koža i krzna i obezbedili zaklon od zime. Ostaci toga postoje i danas, jer ne bismo opstali bez hrane, skloništa...
Ali, u modernom svetu postoji zahtev da osim osnovnih zadovoljimo i neke dodatne potrebe. Civilizacija nam je donela prividnu sigurnost, ali je cena koju za tu sigurnost plaćamo veliki broj novih zahteva koje moramo da zadovoljimo, uglavnom kupovinom i gomilanjem stvari.
Izvor: novosti.rs
