Nije ni čudo što nam se problem ispravnosti hrane preselio na društvene mreže kada ni pet godina posle usvajanja Zakona o bezbednosti hrane nije pokrenuta nacionalna referentna laboratorija, nema ni sistema brzog uzbunjivanja, ni saveta za procenu rizika.
Srbija je Zakon o bezbednosti hrane usvojila pre pet godina. Trebalo je da sa ovim modernim propisom dobijemo nacionalnu referentnu laboratoriju i sistem brzog uzbunjivanja i upravljanja kriznim situacijama. Pričalo se i o nacionalnom stručnom savetu za procenu rizika, međutim, ništa od toga. Imamo propis, ali ne i novac koji bi nam omogućio da ovako moderan zakon i primenimo.
– Proizvođaču je ostavljeno da uvede sistem samokontrole, pa je za kvalitet i ispravnost proizvoda odgovoran on. To bi bilo izvodljivo da su svi proizvođači uveli Hasap. Velike kompanije ne bi trebalo da prave propuste u kvalitetu svojih proizvoda, jer imaju obrazovan kadar i opremu, ali mali proizvođači, kao i pekare, poslastičarnice i ketering kuće nemaju ništa od toga i ostaje jedna briga – ko i koliko često kontroliše te proizvode – priča tehnolog koji radi u mesnoj industriji i pristao je da za „Politiku” govori o ovoj temi.
Prema njegovim rečima, vrlo često se desi da čak i kada laboratorije i tehnolozi utvrde da kvalitet proizvoda nije odgovarajući, taj proizvod pod pritiskom vlasnika firme i ekonomskih interesa ipak izađe na tržište. Onda se dešava da ga kupac primeti, slika i postavi na društvene mreže, ali problem time nije rešen. Možemo se smejati nekoj nelogičnosti, ali suštinski imamo veliki problem, kaže naš sagovornik.
Dr Danica Zarić iz IHIS Nutricionizma kaže da rešenje postoji i da bi trebalo biti svestan položaja proizvođača, laboratorija, finansijskog stanja Ministarstva zdravlja i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i na osnovu toga malo modifikovati postojeći zakon.
– Postoji dosta laboratorija koje su akreditovane i usko specijalizovane za određene analize i potrebno im je mnogo manje novca da bi u toj uskoj oblasti bile vrhunske i išle ukorak sa EU. To je jeftinije od otvaranja jedne nacionalne referentne laboratorije. Mogu se i sve analize pojedinačnih nacionalnih laboratorija slivati u jednu centralnu laboratoriju – kaže dr Zarić.
S obzirom na to da imamo mnogo priznatih stručnjaka u oblasti hrane, formiranje nacionalnog stručnog saveta ne bi trebalo da bude problem.
– Obično su to naučni radnici koji se već finansiraju iz budžeta države, pa bi dodatna sredstva za angažovanje u radu saveta mogla biti obezbeđena iz međunarodnih projekata o bezbednosti hrane Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva zdravlja, dok nam država malo ne stane na noge – kaže naša sagovornica i dodaje da bi trebalo doneti i propis koji bi definisao obavezne kontrole proizvoda koji izlaze na tržište.
I sistem brzog obaveštavanja i uzbunjivanja u slučaju stavljanja u promet neispravnih i nebezbednih proizvoda umirio bi potrošače, afera bi bilo mnogo manje, a to bi vratilo i poverenje građana u nacionalne institucije.
Da li smatrate da su pečurke i med sa pogrešnim datumom proizvodnje slučajni propusti?
– Ne smatram da su to propusti i čudno mi je da pogrešan datum nisu videli najpre radnik koji u proizvodnom pogonu stavlja datum na pečurke, onaj koji šalje robu u magacin, pa radnik koji u magacinu prima robu sa pogrešnim datumom, pa neki drugi koji iz magacina izdaje robu kupcu, zatim radnik koji prima robu u prodavnicu, pa radnik koji slaže pečurke u raf. Mnogo je to uzastopnih grešaka da bi sve bilo slučajnost – kaže predsednica IHIS Nutricionizma.
Deklaracija na proizvodu ima dvanaest elemenata, ali rok trajanja je najvažniji. Ako je na deklaraciji krupno nacrtana breskva, a proizvod sadrži i breskve i jabuke, potrošač će samo biti obmanut, ali ako rok trajanja proizvoda nije dobro napisan, direktno se utiče na zdravlje potrošača.
Danica Zarić savetuje potrošačima da se u ovakvim slučajevima obrate inspekciji Ministarstva poljoprivrede i prijave neispravan proizvod.
Izvor: Politika
