Biće više novca u kućnom budžetu
Sve banke koje su pre decembra 2011. godine odobravale kredite po jednom tipu kursa, najčešće nižem kupovnom, a rate obračunavale po višem, prodajnom kursu, od marta će morati da promene ovu praksu i to u korist klijenata. Jer tada počinju da se primenjuju izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga koje su usvojene pred novu godinu na predlog Narodne banke Srbije. Dakle, krediti građana koji su podignuti pre decembra 2011. godine obračunavaće se po istom tipu kursa po kojem je kredit odobren ili po kursu koji je za korisnika još povoljniji od onog koji je do tada korišćen za obračunavanje mesečnih obaveza, kažu za „Politiku” u Narodnoj banci Srbije i dodaju da ove zakonske izmene predstavljaju ispravljanje dosadašnjeg ponašanja banaka prema klijentima, što će istovremeno mnogim građanima doneti olakšanu otplatu preostalih obaveza.
– U okviru paketa zakona usvojenih pred kraj prošle godine, na predlog Narodne banke Srbije usvojena su i nova rešenja u okviru Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, čime se ostvaruje značajan napredak i obezbeđuje fer odnos banaka prema klijentima, a građanima se omogućava jednostavnije, brže i efikasnije ostvarivanje njihovih prava i interesa, u skladu sa standardima Evropske unije.
I u Udruženju za zaštitu korisnika finansijskih usluga Efektiva pozdravljaju ove izmene, posebno one koje se odnose na kredite u otplati jer je poznato da su mnogi građani upravo zbog ovakve politike banaka bili često u situaciji da ne mogu ni da otplaćuju svoje obaveze.
– Ako je korisniku indeksirani kredit u stranoj valuti isplaćen po kupovnom kursu, a banka je u otplati rata obračunavala veći – srednji ili najveći – prodajni, od marta će za otplatu kredita morati da primenjuje kupovni kurs, što će dovesti do određenog smanjenja mesečne rate izražene u dinarima. Isto se odnosi i na slučaj isplate kredita po srednjem kursu koji je banka naplaćivala po svom prodajnom kursu. Dakle, buduća otplata bi išla po srednjem, ili po još nižem, kupovnom, ako bi banka samovoljno pristala da svom klijentu pruži taj benefit, što je teško očekivati – kaže Dejan Gavrilović iz Efektive.
On napominje da je ovo jako važno jer su neke banke podešavale dospeća rata svih kredita na uvek isti dan, na primer poslednji u mesecu. Tada banka, objašnjava on, namerno poveća svoj prodajni kurs za dinar ili dva i na taj način zaradi dodatno na kursnim razlikama. Ti prodajni kursevi su često bili i do četiri dinara veći od zvaničnog srednjeg kursa NBS, ili čak i do sedam dinara veći od kupovnog, pa je zarada banke očigledna.
– Ako je klijent ratu od 200 evra plaćao po prodajnom kursu, za kredit koji je isplaćen po kupovnom, rata će sa ovim izmenama biti manja za oko 1.500 dinara. Ako je reč o rati od, na primer, 400 evra rata može biti manja i za oko 2.500 do 3.000 dinara. U drugom slučaju, kada je klijent ratu od 200 evra plaćao po prodajnom kursu, za kredit koji je isplaćen po srednjem, buduća rata može biti manja i do 800 dinara, odnosno 1.500 dinara niža, ako je reč o kreditu od 400 evra – ilustruje primerima naš sagovornik iz Efektive.
Računica pokazuje da što je veća rata kredita i umanjenje će biti veće, što donosi određenu uštedu u kućnom budžetu. Ipak, ostaje otvoreno pitanje šta je sa kursnim razlikama naplaćenim do ovog trenutka. Stav udruženja Efektiva je da banke ni do ovih izmena nisu imale pravo da naplaćuju rate po većem kursu, saglasno članu 15 Zakona o obligacionim odnosima koji propisuje jednakost uzajamnih davanja ugovornih strana. Dakle, ta jednakost se može ostvariti samo ako se isti kurs obračuna i prilikom isplate kredita i prilikom njegove otplate. Drugo, ovaj zakon propisuje da banka korisniku na raspolaganje stavlja određena novčana sredstva u vidu kredita, koja je on dužan vratiti uz odgovarajuću kamatu. Znači, kamata predstavlja cenu kredita i zaradu za banku, bez ikakve kursne razlike ili provizije.
Gavrilović kaže da je ovo potvrđeno i nekim od presuda koje je njihovo udruženje nedavno dobilo protiv banaka, pa je moguće da su u NBS odlučili da reaguju i preduprede stvari kako bi se izbegle nove tužbe. Ipak, oni se nadaju da će građani, posle ovih izmena i vesti da banka mora nešto da im vrati, upravo doprineti da se „razbude” i krenu u podizanje tužbi zbog neopravdanih naplata kredita.
U ovom udruženju kažu da je ostalo još da se reši pitanje kredita indeksiranih u švajcarskim francima, naplate raznih provizija nakon isplate kredita (fantomska provizija za praćenje kredita, provizija za prevremenu otplatu itd).
– I sada postoje slučajevi da banka reklamira kredit kao povoljan, u smislu niže kamatne stope, ali u reklami ne spominje naknadu za praćenje kredita u nekom fiksnom mesečnom iznosu, koja svakako poskupljuje cenu kredita. Zatim, tu su i provizije za obradu kredita, koje banke naplaćuju u procentualnom iznosu od sume odobrenog kredita. Tako banka koja obavi isti posao obrade kreditnog zahteva za kredit od 1.000 evra kao i za kredit od 10.000 evra, sa provizijom od dva odsto, u prvom slučaju zaradi 20 evra, a na drugom 200 evra, iako je u suštini obavila identičan posao – kaže Dejan Gavrilović i dodaje da svakako pozdravljaju odluku NBS da uđe u proces izmene zakona koje donose građanima makar i minimalnu korist.
U Efektivi napominju da ukoliko svake dve godine ovaj zakon bude menjan u korist klijenata, u neko dogledno vreme možemo očekivati potpuno sređivanje bankarskog tržišta i maksimalno transparentno ponašanje banaka prema svojim klijentima.
Povoljnije i za poljoprivrednike
Novina je proširenje zaštite koju pruža ovaj zakon na preduzetnike i poljoprivrednike. Ova lica ubuduće će imati isti status kao i građani, fizička lica, pri uzimanju kredita, polaganju novca, obavljanju plaćanja i korišćenju drugih finansijskih usluga, pa će banke biti dužne da im dostavljaju sve predugovorne informacije, obaveštenja tokom trajanja ugovornog odnosa, a njihova prava u odnosu na valutu u kojoj se odobrava kredit, tip kursa koji se primenjuje, promenu kamatne stope biće ista kao i za svako drugo fizičko lice, kažu za „Politiku” u NBS.
Isto tako, zaštita se proširuje i na žirante ili vlasnike stvari na kojima je založno pravo s obzirom na to da se u praksi dešavalo da oni često nisu bili upoznati ni sa sadržinom ugovora, a nisu bili ni blagovremeno obaveštavani o obavezama glavnog dužnika, a posebno kada ne izmiruje obaveze.
I bankama u prilog?
Uvedena je mogućnost kažnjavanja banke novčanom kaznom u iznosu od 100.000 dinara ako u roku ne odgovori na zahtev NBS po pritužbi korisnika. Ova kazna, iako novčano ne predstavlja preveliki izdatak, mogla bi naterati banke da odgovaraju na zahtev NBS za dostavljanje konkretnijih informacija u vezi sa pritužbom, a ne kao što je do sada bio slučaj kada je banka jednostavno mogla ignorisati zahtev NBS bez ikakvih sankcija.
– Ipak, nisu sve izmene samo u korist klijenata, neke idu i bankama u prilog. Tako je smanjena minimalna kazna za banke sa 500.000 na 80.000 dinara, ali je povećan limit maksimalne kazne sa 800.000 na milion dinara, čime se NBS-u daje mogućnost da blaže kazni banku u slučaju učinjenog prekršaja. Dakle, ako NBS ima diskreciono pravo da odluči da li će kazna biti 80.000 ili milion dinara, postoji dobra šansa da ta kazna ipak bude minimalna. Zašto bi inače i bila smanjivana na taj iznos ako ta logika nije ukalkulisana u ovu odluku? Drugo, proširen je broj prekršaja koji se kažnjavaju u postupanjima banaka – kaže Dejan Gavrilović, komentarišući neke od izmena zakona.
Izvor: Politika
