Građani Srbije plaćaju najskuplje voće i povrće u regionu. Krompir i jabuke, za koji mnogi veruju da su tipične srpske kulture, kod komšija imaju i upola nižu cenu. Nakupci, uglavnom, poskupljenja pravdaju vremenskim uslovima, mada i susedi imaju iste probleme - i sa kišom i sa sušom.
Kasni dolazak proleća i česte padavine odložile su mnoge radove u polju, pa je, na primer, krompir umesto u martu sejan i krajem aprila. Voće i povrće u Crnoj Gori stiže nešto ranije u dolini Zete, a u Hrvatskoj rane kulture rastu dobro u okolini Zadra, na primorju, pa se na pijacama ranije pojavila masovna prodaja, koja kod nas tek treba da dođe - objašnjava Ratko Vukićević iz asocijacije “Plodovi Srbije”.
On dodaje da su visoke cene, između ostalog, formirane i po inerciji - prepisivanjem onih od prošle godine, kada je velika suša uništila najmanje trećinu poljoprivredne proizvodnje i podigla cene na rekordan nivo. I cene voća i povrća koje se prodaje u zemljama regiona ostale su na prošlogodišnjem nivou, jedina razlika je što su, zbog manjeg obima suše, njihove cene tada bile niže, pa su niže i sada.
- Ako ništa drugo, pijaca ove godine neće biti skuplja nego što je trenutno. Ovogodišnji rod trebalo bi da bude bolji i kvalitetniji od prošlogodišnjeg. Dobro je što je napokon granulo sunce, jer smo već počeli da se plašimo da će u poljima krompira da se pojavi gljivica plamenjača. Na sreću - nije, a sunčano vreme olakšaće poljoprivredne radove, plodovi će sazreti brže i cene će pasti - priča Vukićević.
Ono što takođe muči naše tržište jeste to što je veletrgovina voćem i povrćem više od 60 odsto u sivoj zoni. Najveći deo onoga što kupujemo od voća i povrća prođe kroz „nekoliko ruku“, a svako u lancu nadogradi cenu. Oni koji svakodnevno odlaze kod proizvođača ili na kvantaše kažu da se cena može razlikovati i više od deset puta.
Izvor blic.rs
