Entoni Koks, klinički farmaceut sa Birmingem univerziteta tvrde da se iza mnogih proizvoda koji se slobodno prodaju krije samo želja za profitom.
"Farmaceuti bi trebalo da prestanu sa prodajom proizvoda za koje praktično ne postoje dokazi da su delotvorni", stoji u avgustovskom broju Žurnala farmacije.
Konkretno se misli na lekove za kašalj, odstranjivače cerumena, antihistamine za nesanicu, kreme protiv svraba kada vas ujede komarac ili neki drugi insekt, antibakterijski sapuni ili paste za izbeljivanje.
Lekovi protiv kašlja
Ako vas boli grlo ili ste krenuli da kašljete, logično, vi ćete otići po neki lek koji bi vam ublažio tegobe. Međutim, skoro da nema dokaza da će vam ovi lekovi pomoći.
Dr Tim Balard kaže: "Ne postoje dokazi da će ovi lekovi pomoći da se dužina bolesti skrati".
Ukoliko je uzrok vašeg kašlja virusna infekcija, što najčešće jeste slučaj, nema brzog načina da se otarasite kašlja - potrebno je vreme da se iz imunog sistema isčisti virus.
Sredstva za odrstranjivanje cerumena
Iako kapi za uši sadrže odlične sastojke kao što su hidrogen, glicerol to vam neće pomoći da se otarasite viška cerumena.
Ne postoje klinički dokazi da ova sredstva pomažu da se cerumen razmekša više od vode koju možete staviti u uši.
Kreme za umirivanje svraba nakon ujeda insekta
Postoji na desetine krema koje ublažavaju svrab i otok, nakon što vas ujede insekt ali je malo dokaza da one pomažu.
Kreme koje sadrže anestetike ili antihistaminike ili antiseptike su samo marginalno efektne, sudeći prema mnogim istraživanjima.
Ove kreme mogu vašu kožu učiniti još oseljivijom.
Antibakterijski sapuni i maramice
Iako je uobičajeno mišljenje da antibakterijski sapuni čuvaju nas i naše porodice od bakterija, dokazi ne pokazuju ovako.
Više od četiri decenije istraživanja Američke agencije za hranu i lekove, pored gomile nezavisnih studija nisu dale dokaze da triklosan - aktivni sastojak antibakterijskih gelova, sapuna i maramica ima prednost nad običnim sapunom i toplom vodom.
Paste koje izbeljuju zube
Iako ove paste koštaju tri puta više od običnih, više od 40% ljudi koristi ove paste i veruju u izbeljujući efekat.
Ove paste rade na bazi izbeljivanja ili abrazivnosti. Nedavno se jedna grupa za brigu o oralnom zdravlju pobunila da ne postoje studije kojima se potkrepljuju tvrdnje o izbeljivanju.
Neki od ovih sredstava sadrže hidrogen peroksid kako bi izbelili fleke.
"Paste u Evropi prema pravilniku mogu da sadrže maksimalno 0,1 hidrogen peroksida, kako bi bile bezbedne. Šansa da vam ta količina izbeli zube praktično i ne postoji. Potrebno je barem 30 puta toliko", objasnio je dr Najdžek Karter, šef britanske Stomatološke zdravstvene fondacije, piše Dejli mejl.
Izvor: B92
