Svi rizici proizvođača, uvoznika i trgovaca idu na teret potrošača. Kroz cene, građani plaćaju i slabljenje dinara, monopolsko ponašanje, pa čak i troškarenje države. Procene su da brojni birokratski nameti povećavaju cene hrane, konfekcije, elektronskih uređaja i opreme barem 20 odsto. Tako potrošače u Srbiji razni propisi u trgovini koštaju preko 420 miliona evra godišnje, pokazuje istraživanje Mreže za poslovnu podršku.
Višegodišnje odlaganje reforme propisa u trgovini učinilo je da država primorava trgovce da desetine različitih birokratskih obaveza i troškova kroz trgovačke marže ugrađuju u maloprodajne cene proizvoda.
– Srbija spada u četiri evropske zemlje sa najslabijom kupovnom moći stanovništva, a osnovni proizvodi kod nas su u proseku skuplji za 18,5 odsto nego u drugim zemljama regiona – navodi Mreža za poslovnu podršku, koja je upoređivala propise i procedure u trgovini Srbiji i šest zemalja Evropske unije EU. – Trgovci moraju da kroz cenu proizvoda zaračunaju niz troškova koje im nameće država.
Poseban problem su, kažu u Mreži, atesti i sertifikati, pošto je u Srbiji procedura provere evropskih i svetskih standarda u proizvodnji osnovnih životnih namernica i tehničke robe izuzetno skupa, kontingenti se zaustavljaju na granici, plaća se „ležarina“ za kamione i proces traje i mesecima. Zbog ovakvog postupka svaki proizvod koji se uveze u Srbiju mora da bude skuplji nego u zemlji iz koje je uvezen, jer značajno povećava troškove trgovaca.
– Na taj način potrošači u Srbiji samo pri kupovini 12 grupa proizvoda, u koje spadaju u osnovne namirnice, odeća i tehnika, plate 420 miliona evra više na godišnjem nivou u odnosu na potrošače u Slovačkoj, Češkoj, Austriji, Poljskoj, Mađarskoj ili Rumuniji – ističu u Mreži. – Srpski kupci su žrtve birokratskog aparata i, u stvari, plaćaju čitav niz nepotrebnih nameta i troškova poslovanja u trgovini, jer su trgovci prinuđeni da ovo kalkulišu kroz maloprodajne cene.
Prosečan broj opterećenja poslovanja trgovaca koji u svojoj radnji prodaje rinfuzno meso i mesne prerađevine, kao i televizore ili računarsku opremu, kod nas je duplo veći nego u navedenim zemljama.
– Kod uzorkovanja namirnica i briseva radnih površina za koje se pokaže da su ispravni u Srbiji država ne vraća novac za to potrošen, što trgovce košta više od šest miliona evra godišnje – naglašavaju u Mreži i dodaju da oni taj trošak moraju da ugrade u cene. – U mnogim zemljama EU, trgovcu se vraća novac u roku od 15 dana i države plaćaju kamatu za svaki dan prelaska tog roka.
Šta se analizira
U okviru istraživanja posmatrano je formiranje cena 12 različitih grupa proizvoda u trgovinama u Srbiji i šest zemalja EU (Slovačka, Češka, Poljska, Mađarska, Rumunija, Austrija). Obuhvaćene su osnovne životne namirnice – mlečni proizvodi, meso, prerađevine, testenine, bezalkoholni napici, konditori, ali i odeća i obuća, televizori, računarska oprema i uređaji.
Komšije
Srbija ima najneprilagođenije propise u trgovini i kod uvoza robe u regionu, ocenjuje Mreža za poslovnu podršku. Makedonija, Crna Gora i BiH u značajnoj meri su reformisale nasleđene propise iz vremena bivše Jugoslavije, dok u Srbiji ne samo da nije redukovan broj propisa, nego su uvedene desetine novih posle 2001. godine.
Izvor: www.potrosac.info
