Sa smanjenjem plata i skokom cena pada kupovna moć, a sa njom i potrošnja hrane. Tako ako se vratimo u kriznu 2007, možemo da vidimo da je sa svakom sledećom godinom potrošnja hrane bivala sve manja i manja.
Neslavno zvuči podatak da u toku godine prosečan žitelj Srbije pojede tek 35 kilograma čistog mesa bez prerađevina, odnosno 95 grama dnevno, posebno kada znamo da je prosečna potrošnja mesa u Nemačkoj 90, Grčkoj 83, Italiji 91, a u Francuskoj čak 102 kilograma. Ono u čemu prednjačimo jeste potrošnja hleba kojeg godišnje pojedemo oko 89 kilograma, tri puta više nego u zemljama EU.
- U doba krize, biološki vredna hrana zamenjuje se manje vrednom, ali jeftinijom, pa kod siromašnih slojeva stanovništva drastično opada potrošnja mesa, mleka, voća i povrća. Međutim, sad i potrošnja hleba i krompira, osnovne hrane najsiromašnijih slojeva, takođe opada, ali smo opet rekorderi u potrošnji ovih jeftinih namirnica - kaže za „24 sata“ tehnolog Milovan Brkić.
Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica kaže da se u Srbiji dnevno proizvede oko 3,5 miliona vekni hleba, a potroši oko 3,3 miliona.
Prema najnovijim podacima, građanin Srbije dnevno pojede samo 95 grama mesa, 250 grama hleba i popije malo više od pola šolje mleka.
Proizvođači hrane i trgovci tvrde da su ljudi usled ekonomske krize prinuđeni da štede i na najosnovnijem.
- Promet nam svakodnevno pada. Građani u velike kupovine u hipermarkete idu neuporedivo ređe nego ranije, a i troše manje novca, i prirodno kupuju manje robe. Kupuje se po 200-300 grama mesa, a banane, jabuke i narandže na komad - kažu u velikom trgovinskom lancu.
Godišnju potrošnju hrane po stanovniku (u kilogramima) možete pogledati ovde.
Izvor: 24 sata
