Svake godine, u SAD se venča više od 2.300.000 parova. To znači da se u proseku svakog dana održi 6.200 venčanja.
Procenjuje se da američka industrija venčanja u proseku zabeleži prihod od više od 70 milijardi dolara godišnje. Mnoga venčanja su grandiozne ceremonije za čije planiranje je potrebno najmanje godinu dana.
Koliko je organizacija venčanja zahtevan posao osetila je i agent za nekretnine Bik Dekaro. Ona se udala 2003. godine, trinaest meseci nakon što ju je tada budući muž zaprosio.
“Mislili smo kako nam treba bar godinu dana da sve polako planiramo, bez pritiska i gužve. Mislili smo da je to naš izbor, ali se ispostavilo, kada smo krenuli da se raspitujemo, da su mnoge lokacije za venčanja već bile rezervisane”, priseća se Dekaro koja danas živi u srećnom braku i majka je dvoje dece.
Organizatorka venčanja Suzan Smit kaže da je mlade i mladoženje moraju da budu spremne na to da svadbu nije baš lako pripremiti.
“U principu, većina nevesta želi da se uda u subotu uveče, tako da su opcije za taj dan uvek ograničene. Onda moraju da razmisle da li žele baš to mesto za venčanje, jer će morati da čekaju dok ne bude na raspolaganju, ili da promene planirani datum svadbe. Sam taj proces traje mnogo duže nego što se misli”, objašnjava ona. 
Venčanje i košta mnogo više – u proseku 27.000 dolara, što je cena luksuznog automobila. Više od polovine te sume otpada na iznajmljivanje prostora i cenu večere.
“Lako je da se buduća mlada zanese… Uz sve vebsajte i TV emisije o venčanjima, lako je da vidite stvari koje ne možete da priuštite, a da ih ipak želite. Veoma je lako premašiti budžet”, upozorava Suzan Smit.
Američka tradicija nalaže da roditelji mlade snose troškove venčanja. Međutim, u današnje vreme, kada se i muškarci i žene venčavaju kasnije, a cena tog događaja stalno raste, finansiranje venčanja je često trošak koji dele obe strane. No, kako se kaže – “ko plaća orkestar, on bira i muziku.”
“Mlađe neveste obično više slušaju savete roditelja. Ali ako je u pitanju starija nevesta – pri čemu ne mislim na stariju osobu već devojke od 27, 30 godina, koje su već razvile karijeru i imaju ušteđevinu, takve žene mogu da finansiraju svoje venčanje i više utiču na njegov tok“, navodi Suzan Smit.
Bik i njen muž Brendon su sami platili svoje venčanje. Ono je koštalo daleko iznad proseka, delimično i zato što oboje imaju velike porodice.
“Svako od nas je imao sopstvenu kuću, otplaćen deo hipoteke, takve stvari, i to nam je pomoglo da platimo naše venčanje. Koštalo je više nego što smo očekivali”, kaže Bik.
Proces planiranja venčanja često produbi već postojeće probleme između mlade i mladoženje. Suzan Smit kaže da njena profesija zahteva strpljenje i diplomatske veštine, a ponekad je bila i svedok raskidanja veridbe.
“Nažalost – to se dešava. Mi to zovemo promenom mišljenja, neko se jednostavno – predomisli”, kaže ona.
Veza Bik i Brendona je opstala, baš kao i njihov brak koji traje već gotovo 10 godina. Iako je njihovo venčanje bilo skupo, Bik kaže da ne žali taj trošak.
“Obožavali smo svoju svadbu, sve je prošlo veoma dobro. Ali dan je proleteo, sve se odigralo tako brzo i onda smo shvatili – ‘Bože, gotovo je’. Nismo mnogo mislili o potrošenom novcu“, kaže Bik.
Naravno, nisu svi spremni da na venčanje potroše sumu za koju bi mogli da kupe nov automobil. Mnogi parovi registruju svoj brak u gradskim skupštinama, pobegnu u Las Vegas, ili pak održe jednostavne, skromne ceremonije.
Izvor: Glas Amerike
