Istraživanja Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka pokazuju da najveći broj građanki i građana Srbije može da izdvoji do 2.000 dinara mesečno za kulturu. Iako je malo onih koji sebi mogu da priušte bogat kulturni život, novac nije glavni razlog što pojedini događaji nisu posećeni. Čak i kada im se nudi besplatan kulturni sadržaj, većina radije ostaje kod kuće uz televiziju ili novac troši na neke druge aktivnosti.
Odlazak četvoročlane porodice u bioskop jednom mesečno košta više od hiljadu dinara. Sa popustom mogu proći i jeftinije. Ipak sve češće se nalaze alternativna rešenja.
Direktor bioskopa "Takvud" Vladan Sretenović kaže da se pojedini pre odlučuju za piratsku kopiju, nego da novac potroše u bioskopu.
"Velika ponuda kablovskih kanala, to jest filmova i na zemaljskoj i na kablovskoj televiziji, a takođe i piraterija je jedan od faktora koji smanjuje odlazak u bioskope", objašnjava Sretenović.
Novac ne sprečava građane da uživaju u kulturnim sadržajima, jer postoje programi koji su besplatni, pa ipak slabo posećeni.
Kulturološkinja Maja Vukadinović ističe da ljudi idu linijom manjeg otpora. "Mnogo su pasivniji nego što mislimo i veruju da će kroz posmatranje nekih televizijskih sadržaja zaboraviti na sopstvenu egzistenciju", kaže Vukadinović.
Televizija je najpristupačniji vid razonode. I u toj trci kulturni programi gube publiku koja radije bira zabavne sadržaje.
Urednica kulture informativnog programa RTS-a Vesna Jovanović kaže da upravljati, makar i daljinskim upravljačem, olakšava ljudima teške okolnosti. "Lakše je ući u tuđi život, rijaliti šou, tuđe probleme i možda izaći iz toga, ali za to vam ne treba nikakav intelektualni napor da biste slušali to", objašnjava Jovanović.
Najjeftinija karta za pozorište je sto dinara, a najjeftinija knjiga pedeset. Izložbe su uglavnom besplatne.
Upućeni veruju da je nedostatak volje presudniji od nedostatka novca!
Izvor: RTS
