Kontinuirano prateći savremene trendove koji se tiču ishrane i zdravog života, kompanija „Dijamant“ je na tržište plasirala Omegol liniju proizvoda koji mogu da zadovolje dnevne potrebe unosa omega- 3 masnih kiselina. Ova linija proizvoda sadrži Omegol ulje i margarinski namaz.
Savremena istraživanja kvaliteta ishrane pokazala su da je unos ukupnih masti veći od preporučenih vrednosti, ali da ljudi u ishranu nedovoljno unose korisne i neophodne omega-3 masne kiseline.
Mini istraživanje koje je sprоvela kompanija Dijamant pokazuje da 47 odsto ispitanika ribu jede jednom mesečno, svaki peti ispitanik ribu jede jednom nedeljno, dok tek 14 odsto građana koji su učestvovali u anketi ribu jede više puta nedeljno. Čak 18 odsto ispitanih priznalo je da ribu jede i ređe od jednom mesečno.
Subspecijalista ishrane sa Medicinskog fakulteta u Beogradu prof.dr Nađa Vasiljević kaže
da se u svim preporukama savetuje da unos omega-3 masnih kiselina treba da bude optimalan, ali sam unos nije bio definisan.
„Prema najnovijim preporukama prihvatljivi dnevni unos alfa-linoleinske kiseline, esencijalne omega-3 masne kiseline, treba da iznosi 0,6-1,2 odsto ukupnog dnevnog unosa. To je oko 10 puta više nego što je aktuelni unos“, objašnjava prof. dr Vasiljević i ističe da problem nije u povećanom unosu omega-6 masnih kiselina, već u nedovoljnom unosu omega-3 masnih kiselina. Stoga je neophodno da se poveća unos namirnica bogatih omega-3 masnim kiselinama.
Prof. dr Nađa Vasiljiević savetuje da minimum dva puta sedmično na trpezi treba da bude zastupljena riba prelivena biljnim uljem koje sadrži omega-3.
„Unos ribe u Srbiji, prema brojnim istraživanjima, je nedovoljan. Ljudi su nekad i u zabludi jer često unose pržene štapiće od ribe i slično, misleći da su tako uneli i korisne omega-3 masne kiseline“, upozorava dr Vasiljević.
Da bi se povećao unos esencijalnih omega-3 masnih kiselina, pored uobičajenih namirnica, u ishrani se mogu koristiti savremeni funkcionalni prehrambeni proizvodi poput Omegol ulja i margarinskog namaza.
Soft margarin Omegol obogaćen je omega-3 masnim kiselinama i vitaminima A, D, E. Sadržaj omega-3 masnih kiselina u Omegolu iznosi 2,8 g/100g i u povoljnom je odnosu sa omega-6 masnim kiseinama u tom proizvodu. Omegol se može koristiti u svakodnevnoj ishrani kao namaz za doručak, kao deo raznih sosova ili nadeva za pravljenje koktel posluženja, kao dodatak barenom povrću ili kuvanom mesu sa aromatičnim začinima i sl.
OMEGOL ulje sastoji se od ulja repice, kukuruzne klice i suncokreta koje sadrže veliku količinu polinezasićenih i mononezasićenih masnih kiselina. Ono sadrži povoljan odnos omega 3 i omega 6 masnih kiselina. Osim toga, OMEGOL ulje je bogato vitaminom E, koji je jak antioksidans i štiti ćelijske membrane od oksidacije i oštećenja, i sprečava starenje i odumiranje ćelija. OMEGOL ulje se preporučuje za salate i razna hladna jela.
10 korisnih dejstava Omega 3 masnih kiselina:
- Čuvaju krvne sudove;
- Štite srce i mozak;
- Štite membrane ćelija;
- Smanjuju opasnost od infarkta;
- Kontrolišu nivo masnoća u krvi;
- Usporavaju proces ateroskleroze;
- Neophodne su tokom svih faza rasta i razvoja;
- Sprečavaju nastanak hroničnih upalnih bolesti;
- Pomažu pri sniženju povišenog krvnog pritiska;
- Doprinose dobrom raspoloženju.
Zanimljivosti:
- Savremeno čovečanstvo je suočeno sa tranzicijom u društvu koja se odražava i na našu ishranu, pa je odnos omega-6 i omega-3 masnih kiselina 10: 1 do najniže 6:1. Optimalno bi bilo da taj odnos bude 4:1 ili manje
- Optimalan unos omega-3 masnih kiselina u svakodnevnoj ishrani je mnogo korisniji nego povećan unos ovih kiselina tek kada čovek oboli
- Procenjuje se da u tzv. Modernom načinu ishrane u razvijenim zemljama i do 99% stanovništva ne unosi omega-3 masne kiseline u dovoljnoj količini
- Potrošnja mesa u našoj nacionalnoj ishrani je velika, oko 34 kg po stanovniku godišnje. Istovremeno potrošnja ribe nalazi se na neopravdano niskom nivou. U 2001. potrošnja ribe je iznosila 60gr po glavi stanovnika godišnje. Ovako nizak unos se nešto popravio poslednjih godina, ali je i dalje značajno niži od preporučenog
- Narodi koji se hrane ribom ne boluju od infarkta. Veza između visokog unosa Omega-3 masnih kiselina poreklom iz masti i jetre riba hladnih mora i kontrole razvoja procesa ateroskleroze otkrivena je još 1979.godine kada je uočeno da postoji bitna razlika u učestalosti nastanka ateroskleroze i njenog obima izmedju Danaca koji žive na kontinentu i njihovih zemljaka Eskima sa Grenlanda koji se svakodnevno hrane ribom i koji ne oboljevaju od ateroskleroze. Slična veza postoji i kod Mediteranskog stanovništva i posebno je izučavana za područje ostrva Krita, gde su se stanovnici tradicionalno hranili ribom i povrćem i voćem koje sami uzgajaju. Učestalost aterosklerotskih oboljenja stanovnika Krita bila je najmanja u Evropi. Sa pojavom raznovrsne i gotove hrane u prodaji, došlo je do izmene navika u ishrani, te , danas, stanovništvo Krita ima istu učestalost aterosklerotskih promena kao i stanovnici kontinentalnog dela Grčke. Ipak, za razliku od pravih kontinentalnih Evropljana, učestalost ovih oboljenja je i dalje značajno niža.
